Tužilačka istraga zakočena


"Danas", 2. januar 2014.

Tri meseca nakon uvođenja novina u pravosudni sistem Srbije nema napretka

Novi Zakonik o krivičnom postupku (ZKP), koji je uveo praksu da tužioci umesto sudija sprovode istragu, primenjuje se od oktobra, a već su uočeni brojni problemi, poput nedostatka novca, ali i tužilačkog osoblja.

Ocenjujući prva tri meseca primene tužilačke istrage, Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije, za Danas navodi da je potrebno znatno povećanje broja zaposlenih u javnom tužilaštvu, budući da su na tužilaštvo prenete brojne dužnosti, ali bi, s druge strane, trebalo pristupiti i ozbiljnim izmenama u tekstu postojećeg ZKP-a.

Kako kaže, trebalo bi „popraviti“ ono što se da „popraviti“, a potom razmisliti i o promeni koncepta krivičnog postupka.

- S obzirom na to da se ZKP primenjuje tek tri meseca nije bilo prilike da sudovi zauzmu stav o prihvatljivosti i vrednosti dokaza koje javni tužilac pribavi u istrazi. Međutim, imajući u vidu iskustva Tužilaštva za organizovani kriminal, gde se tužilačka istraga primenjuje već dve godine, mogu se očekivati ozbiljni problemi. Osim toga, prava katastrofa po okončane postupke bila bi ako bi Ustavni sud pojedine delove ZKP-a oglasio neustavnim. Nažalost, to nije nemoguće, budući da je veliki broj stručnjaka argumentovano ukazivao na neustavnost pojedinih normi - kaže Ilić.

Osim jedne grupe problema koji potiču iz činjenice da ZKP obiluje komplikovanim rešenjima koja onemogućavaju efikasno postupanje i koče postupak, iako je on najavljivan kao doprinos efikasnosti krivičnog postupka, Ilić navodi da je najveći broj problema, ipak, rezultat činjenice da je svojevremeno usvojeni Zakonik potpuno suprotan našoj pravnoj tradiciji, „tako da sve što smo učili i znali o krivičnom postupku više ne važi“.

Uz citiranje jednog od sudija koji je rekao da celokupno srpsko krivično pravosuđe tumači Zakonik umesto da ga primenjuje, Ilić ocenjuje da je ZKP loše napisan, te da postoji veliki broj nejasnih i međusobno protivrečnih normi.

- Početak primene novog zakonika nosi ozbiljne probleme, ali u svemu tome ponešto može da bude i zabavno. Novi ZKP nije promenio samo model istrage, nego i pravila postupka na glavnom pretresu. Uvedeno je unakrsno ispitivanje tokom koga su dozvoljena i sugestivna i „klopka“ pitanja. Cilj unakrsnog ispitivanja je da se proveri pouzdanost svedoka, da se prate i evidentiraju njegovi gestovi, spontani pokreti i uopšte psihološke reakcije na postavljena pitanja, recimo crvenilo u licu. Pošto se kod nas tok glavnog pretresa, po pravilu, ne snima kamerom, da bi unakrsno ispitivanje imalo bilo kakvog smisla sudija bi morao da ima talenat vrhunskog dramskog pisca da bi u zapisnik uneo i zapisniku protumačio svaku reakciju ili pokret svedoka tokom unakrsnog ispitivanja - navodi Ilić.

Novac za plate i istražne radnje

Republičko tužilaštvo uputilo je Komisiji za sprovođenje nacionalne strategije pravosuđa dokument u kom se navodi da su Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva više puta bili obaveštavani da je neophodno preduzeti određene mere kako bi se javna tužilaštva osposobila za početak primene tužilačke istrage. Tu se najpre misli da nedostatak novca za rad javnih tužilaštava, jer je suma planirana budžetom za 2014. nedovoljna za to. Kako je navedeno u dokumentu, za plate javnih tužilaca potrebno je 516 miliona dinara, za poslove istražnih radnji oko 1,3 miliona dinara, odnosno oko 261 milion dinara za ostale troškove.

(Izvor: Danas, autor: B. Karović)